Predstavljamo Vam pisce IA Belov - S.K. Belov

 

       

Saša Kuzmanović Belov, prozaista i poeta, svetlost dana ugledao je davne 7485. godine po starom
računanju vremena, tj. 1977. godine u starom gradu Smederevu.

   Završio je Fakultet bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, gde je i specijalizirao na smeru ''Upravljanje rizicima u vanrednim situa-cijama.''

     Stiven King, B.D. Benedikt, Slavomir Nastasijević, Ivo Andrić, Mešo Selimović, Borislav Pekić, samo su neki od proslavljenih pisaca koji su imali uticaja  na njegov stvaralački prozni rad. 

    Njegova pesma Prkos štampana je u Knjizi njihove sramote 1999. Pesma Prezir, prema odluci stručnog žirija štampana je 2017. u antologiji posvećenoj Bodleru - ''Poslednji cvetovi zla'', dok su njegove rodoljubive pesme Zemljo slavnih predaka, i Voždu Karađorđu prema odluci stručnih žirija štampane, prva, u Međunarodnom zborniku poezije Zemljo slavnih predaka 2017. godine, a druga, u 

      Prvo izdanje romana Nebeski bedemi u izdanju IK Nova poetika iz Beograda, štampano je u martu 2017. godine. Iste godine roman je nominovan i takmičio se 2017. za Ninovu nagradu za najbolji roman štampan u 2017. godini.

     Prvo izdanje njegovog drugog romana Tajna Svetog Save, rasprodato još u pretprodaji, u izdanju UK Raskovnik iz Smedereva. Štampano je i izdato 2018. godine.

     Prvo izdanje sabranih dela Šapat večnosti, čini zbirka do sada neobjavljivane poezije, proze i drame, u izdanju autora, Saše Kuzmanovića, štampano i objavljeno u oktobru 2019. godine.

   Drugo izdanje romana Tajna Svetog Save, u izdanju autora Saše Kuzmanovića, štampano je i objavljeno u novembru 2019. godine. Na konkursu  Republičkog otkupa knjiga za biblioteke 2020. među mnogim knjigama domaćih književnika, odabran je i ovaj roman.

    Drugo dopunjeno izdanje romana Nebeski bedemi u izdanju IA Belov, štampano je i objavljeno u februaru 2020. godine.

    Prvo izdanje dečije knjige: Aki i čarobna knjiga u izdanju IA Belov, štampano je i objavljeno u novembru 2020. godine. Na konkursu Gradskog otkupa knjiga za biblioteke 2020. među mnogim knjigama domaćih književnika, odabrana je i ova knjiga.

    Prvo izdanje romana: Ukleta knjiga u izdanju IA Belov, štampano je i objavljeno u junu 2021. godine.

      Član je društva književnika Beograda.

    Osnivač je i direktor Izdavačke agencije Belov. Vodi radionicu kreativnog pisanja ''BELOV'' za uzrast dece od 8 do 15 godina.

      Trenutno radi na još tri romana.

      Oženjen je Anom, otac je Alekse, živi, radi i stvara u Beogradu.  

 

ROMAN ''NEBESKI BEDEMI'' - Kandidat u 2017. za Ninovu nagradu

I NA POČETKU (I NA KRAJU) BEŠE REČ - Ljiljana Šarac, književnica

 
 
    Smederevske zidine pamte. Kao nemi svedoci prohujalih vekova čekaju da ispričaju priču, onu koja nema kraja, koja opstaje koliko i kamen, kule, Mali i Veliki grad, njihovo sećanje... Romanopisac Saša Kuzmanović koristi prethrišćansko slovensko iskustvo i obnavlja magijsko značenje reči. Za njega je i Smederevo, grad satkan od reči. Tvrđava je više od toponima i istorijskog spomenika. Ona se u romanu ,,Nebeski bedemi“ iz puke scenografije uzdiže do glavnog junaka.
   Od graditelja i 1428. godine, kada radnja počinje, preko vladavine Ahmed bega Hercegoglua, nemačke okupacije, Nato bombardovanja, destruktivnih pretnji srpskih neprijatelja i rušitelja, do vizije o slavi i moći srpskog naroda nakon svih viševekovnih muka, plete se priča u kojoj je kameni grad najtrajnija konstanta. On je svedok istorijskih i ličnih drama.
   I kada nam se učini da će taj opšti, širi plan da prevlada, autor nam snop svetla uzdiže iznad glava nesvakidašnjih junaka koji žive svoju ljubav do poslednjeg udaha i poslednje kapi krvi. Nikakve predrasude, zabrane, verske razlike, nepovoljne istorijske okolnosti ne mogu da ugase ljubavni plam. Naprotiv, on iz prkosa, biva pospešen, te se širi kao požar da odnese sve i svakoga ko mu se nađe na putu.
   Šekspirovski se grade i raspliću sudbine Dragoša i Vasilise, Ahmeda i Ognjenke, Ognjana i Teodore, Štefana i Ane, Mikana i Nikolije, Vladislava i Vjeroslave. Sve velike ljubavi su tužne, ali one u koje se umeša treći uspevaju da opstanu, ali nemaju dug vek. Strasti se dovode do usijanja, sukobi se zaoštravaju do tačke nakon koje ništa neće biti isto. Različitosti su pretnja, sreća je prolazna, i trn je u oku neprijateljima. Nerazumevanje izvrće sreću na postavu i ukazuje na to kako je ona krhka, nestalna, prolazna.
   Porodica, koja je Srbinu najveća svetinja, ume da bude najjači bedem, ali kada nekom svom okrene leđa, onda ga ostavi na vetrometini, na kojoj je slab i ranjiv. Na taj način metaforični naslov dobija višestruku funkciju i značenje koje prožima više planova i vremenskih dimenzija.
   Uopšte, roman nudi neobičnu teoriju, baziranu na teoriji kvantne fizike, kojom se bavio Maks Plank, da je moguće ,,otvoriti prozor u paralelne svetove“ i da se može putovati kroz ceo kosmos. Takvo putovanje nam omogućava da zavirimo iza paravana vremena i da sagledamo različita dešavanja na istom mestu.
  Rodoljubiva, lokalpatriotska odanost rodnom gradu bira Smederevo za ukrštanje tih različitih dimenzija.
  Vremenski tokovi vaskrsavaju različite običaje, istorijske okolnosti, vladare koji su tuda hodili. Autentičnosti i uverljivosti fabule doprinosi suptilno birana leksika koja je takođe svojevrstan vremeplov. Rečima je dočarana srednjovekovna, građanska Srbija s početka Drugog svetskog rata, ali i ona s kraja dvadesetog veka.
  Tako je sudbina jedne prestonice oslikala sudbinu zemlje kojoj je stolovala i ljudi koji su je naseljavali.
   Grad, čija je gradnja bila poslednji Đurđev pokušaj da okupi i sačuva preostali srpski narod, bio je meta mnogih neprijatelja. Oni su živeli u njegovoj senci i hteli-ne hteli mešali se sa domaćim stanovništvom. Ma koliko godina proveli zajedno, nisu uspevali da razumeju njihve običaje, navike, veru. Pokušavali su da nerazumevanje prevaziđu nametanjem sile, a da strah koji se rađao, razveju pokazivanjem oholosti i nadmoći. Oružje koje su držali u rukama vremenom bi se okrenulo i protiv njih samih, a poneki pripadnik njihovog naroda bi podlegao čarima Smederevke za kojom bi izgubio glavu.
   Zahvaljujući ovom romanu nijedno vreme nije zauvek nestalo, nijedna priča nije ostala zaboravljena za sva vremena. Od sela do prestonice, ali i od srpskog dvora do mesta koje pohađaju turisti, grad se uzdiže u svetlost i tone u tamu. Međutim, zaborav ne sme da pojede reči. Sećanje ne sme da onemi. Srpski narod prevazilazi surovosti, nepravde i sud vremena.
   Zidine jednog grada, koje opstaju vekovima, na kraju romana se oslikavaju u nebeskom ogledalu, postaju duhovna projekcija i pretvaraju se u nebeske zidine. ,,Po celu noć letiš nebom/ i s crnim se ognjevima biješ/ za sunčevo nasleđe’’, kao što kaže Vasko Popa.
   U toj novoj dimenziji, autor nas vodi duhovnom vertikalom naviše i na nesvakidašnji način definiše vreme, snove, sećanja, pa čak i samu smrt. Kod njega sve poznato biva preispitano i predstavljeno na drugačiji način.
   Jedan lik spaja različite tradicije. Tako Svetovid, u hrišćanstvu poznat kao Arhanđel Mihajlo, može u dvadeset prvom veku da se zove i samo Svetozar, a da ništa ne izgubi od svoje suštine.
   U toj duhovnoj sferi gde su bedemi satkani od reči, postoji Asgard – stanište bogova. Onaj ko tu dospe otkriva da od greha i smrti oslobađa istina. Njeno shvatanje je i najteže.
    Istorijski roman sačinjen od niza priča, koje su poput građe za scenario nekog filmskog omnibusa, na svom kraju poprima elemente epske fantastike, praveći vremenski skok u budućnost 2242. Tako se zatvara krug sa početkom zasnovanim na mnogim paganskim verovanjima koja su još bila duboko uvrežena u narodu u srednjem veku.
    Izmešale su se stvorenja noći, Baba Jaga, veštica iz slovenske mitologije koja jaše na metli, Morana, boginja zime, noći i smrti sa čoporom vukodlaka koji su na strani potlačenog naroda, a iznad njih se u neočekivanoj završnici uzdiže Perunov mač!
   Narodni običaji su osnova ovog dela. Kao fino tkanje na razboju romana nastaju nezaboravne šare ljubavnih pripovesti, ratnih sukoba, smena vlasti, trajanja nebeskih zidina koje će sve nadživeti, pa i nas...
   Najlepši ukras tog ćilima čini deskripcija – nesvakidašnje originalna i upečatljiva. Zvuci, mirisi, priroda, eksterijeri i enterijeri oslikani su sa mnogo detalja i svežine. Svaki od njih traži naročito vreme i pažnju čitalaca, kao umetničko remek-delo u poznatoj umetničkoj galeriji.
   Svako od nas će naći svoju nit po kojoj će raspredati, pa ponovo tkati, radnju romana. Niti je mnogo, te je i put kojim ćemo poći različit za svakog od nas.
   Šapat vremena huji između kula. Brzi prolaznici ga ne registruju. Nevažne stvari zamagljuju suštinu. Potrebno je stati i oslušnuti. Tada mnogo toga postaje jasnije...
   Početaka je mnogo i svi su različiti, a samo je jedan kraj, i samo je on za sve izvestan.
   Na njemu je ogroman beli hromi vuk koji odvodi na poslednje putovanje sa kojeg nema povratka...
 

ROMAN ''TAJNA SVETOG SAVE''

   Kroz večnost se pronosi i čuva od zlih pogleda  jedna tajna.  Njeno otkriće javnosti moglo bi da promeni sve. Telefonski poziv upućen proslavljenom piscu Lesandru  Kolareviću, da ga monah Teofan očekuje na Hilandaru i da za  njega ima važnu poruku, pokreće lavinu događaja koji njega i  izazovnu Lenu Hadžiprotić uvlače u sam epicentar špijunaže,  spletki i ubistava. 
   Mnoštvo tragova, od kojih prvi počinje na Svetoj Gori u  manastiru Hilandaru, a završava duboko ispod zidina stare  tvrđave u Rasu, glavne junake vodi do konačnog otkrića Tajne  Svetog Save.  
    Hoće li ljubav Lesandra i Lene uprkos njihovim različitim  životnim stavovima i ugroženim životima uspeti da opstane? Kakvu tajnu kriju pergamenti žitija Rastivoja Nemanjića, koje su  pisali  monasi Spiridon i Domentijan, a koja je sarivena  duboko u lagumima ispod tvrđave u Rasu­?  

ZBIRKA SABRANIH DELA ''ŠAPAT VEČNOSTI''

Razgovor duše; sloboda i bezgraničnost u delu S. K. Belova - Slađana Bajčić, teoretičar književnosti

  Saša Kuzmanović Belov se upustio u avanturu različitih književnih rodova, lirskih, epskih, a i dramskih. I kao pesnik, prozaista, dramski pisac neosporno pokazuje sebi svojstven jezik, temu i filozofiju koja se samo različitim formama odražava u njegovim delima. Poezija S. K. Belova je, kako to često biva, odraz duše, ali je ona i folozofska rasprava sa životom uopšte i čovekom koji je samo jedan treptaj. Surovost današnje svakodnevice, neznanje, izgubljenu detinju veselost, laž u plaštu noći života jedino naznaka ljubavi može osvetliti. Pesme pevaju o udaljenosti ljudskog srca od svog istinskog bitka, uništavanju lepote i čoveku koji se pita da li će ikada postati slobodan ili će se rasuti u hiljade čestica između prošlog i budućeg. Nada da će pobediti sunce, energija, ljubav, Bog, zaleprša povremeno iz redova autora, čisto da ne zaboravimo da ipak verujemo i živimo, i da moramo biti ponosni vitezovi u korist zemlje slavnih predaka. Poezija Belova je često metafizička i mistična. „Kada se materija konačno pretvori u beskonačan izvor energije, biću slobodan... Sijaću za tebe poput mesečine, dok ću ostatak sebe pokloniti večnosti...“

  Pišući priče S.K. Belov dotiče suštinu ljudske emocionalnosti, kraha ili uspona. Priče su kratke, ali snažne slike delića života koje nam ostavljaju dubok trag. Smrt, mistika, odlazak voljene, sve je samo tren, a ljubav empirijsko putovanje u tom bezvremenskom trenutku, slobodna i bezgranična. Autor retko napušta ontološka pitanja, kako u priči, tako i u romanu, a posebno u dramskom obliku. Drama S.K. Belova je netipične strukture, bez jasno definisanih likova i nosilaca radnje i zato, tako neokovana, omogućava lakši razgovor duše i njenog sagovornika. Oba lika predstavljaju arhetipove čoveka (grešnog, zabludelog, nepronađenog) i Boga, anđela i nekog drugog svevišnjeg. Kroz ove razgovore autor se bavi opšteživotnim pitanjima dobra i zla, greha i praštanja, i primetno je da je S. K. Belov u ovim dijalozma svoj na svome, iako se ne može osporiti vrednost priče, a naročito poezije. Ali, kao što kaže autor u svom dramskom dijalogu: „Lako je odustati i nestati. Teško je živeti, pronaći svoje korene i nanovo spoznati svoju svrhu, ustati, prkositi i ponovo koračati stazom pravednosti. Teško je ponovo postati čovek.“

DEČIJA KNJIGA ''AKI I ČAROBNA KNJIGA''

BEHU TO DAVNA I ZABORAVLJENA VREMENA

  ,,U eri celokupne digitalizacije ljudskog društva ni naši najmlađi nisu pošteđeni uticaja plasiranih digitalnih sadržaja. Samim tim, njihovo druženje sa knjigom skoro je sasvim marginalizovano. Knjiga postaje samo još jedan komad papira, hartije, na kojoj neko ’’nešto’’ piše.

  ,,Aki i čarobna knjiga’’ predstavlja hrabar empirijski projekat S.K. Belova da na jedan maštovit i emotivan način najmlađima približi i u njihovu svest ukoreni danas, sve češće, zaboravljane ljudske vrline i vrednosti, ljubav, poštenje, požrtvovanje, ljubaznost i spremnost da se na sopstvenom putu telesnog i umnog razvoja menjaju na bolje, postajući na taj način bolji ljudi.

  Aki i čarobna knjiga u društvu Zlatorunog ovna, na bajkovit način provešće vas na svojim proputovanjima kroz davna i zaboravljena vremena vitezova i vladara, epskih junaka a sve to začinjeno srpskim narodnim folklorom, vampirima, vuko- dlacima i naravno Baba Jagom. U Asgardu, večnom staništu davno zaboravljenih staroslovenskih bogova družićete se sa Svarogom, Perunom, Dajbogom, Velesom, Vesnom, Moranom, Lugom...

  Knjiga je namenjena kako najmlađim čitaocima tako i odraslima, večitim sanjarima još uvek zaglavljenim između sna i jave, detinjstva i zrelog doba, Neba i zemlje, svima koji su izabrali da nikada ne odrastu i koji još uvek željno iščekuju ukrcavanje na brod za Nedođiju.’’

Aleksandar Tešić, pisac

* * *

Koristeći svoj raskošan pripovedački dar i izvrsno poznavanje ovdašnjih drevnih verovanja i legendi, moj imenjak veoma vešto, kroz razne zgode i nezgode, vodi svog junaka, odvažnog i otresitog dečaka Akija, kao što će, uveren sam, voditi i buduće čitaoce ovog dela koje ni slučajno nije tek još jedna knjiga namenjena deci.

Saša Edi Đorđević, književnik

ROMAN ''UKLETA KNJIGA''

Od bezdana do novog dana

 

Kad otvorite korice Uklete knjige, umesto uobičajenog putovanja u neku novu i lepšu neispričanu priču, knjiga će Vas ,,uvući” u tamnu stranu ljudske duše i prokletstva koje u manjoj ili većoj meri svako od nas nosi u sebi.

,,Čovek je čoveku vuk", davno je rekao Plaut. 

Od tada se ništa nije promenilo, jer se za sve vekove čovek malo menjao na bolje. Njegova bit, satkana od večnosti-duše i mesa-kvarljive robe, uvek i oduvek je više naginjala ka prolaznosti, kvarljivosti, pa je i sam onaj večniji deo njega, duša, bivala prizemnija, stremeći ka samouništenju.

S. K. Belov nas stranicama ove intrigantne i u određenoj meri i kontroverzne knjige primorava da hodamo mračnim stazama samouništenja ljudskih jedinki, jer se iz zla i uništavanja drugih, rađaju gorki plodovi sopstvene propasti.

Knjiga čitaoca ne može ostaviti ravnodušnim, jer će usled mnoštva eksplicitnih scena nasilja i seksa na svakog ostaviti drugačiji utisak. 

Izdaja, preljuba, osveta, želja za moći i domina-cijom, oslikane kroz sudbine glavnih junaka, provešće Vas kroz istoriju, vlašku magiju tajna društva, komu i ,,onostrano”, ali i rezone šizofrenog uma. 

Pa ipak, čovek dok ne padne u potpunosti i ne dodirne dno, ne može se ni vratiti nazad, ne može odskočiti i ponovo se izdignuti iznad zla i mraka. Tako će i čitalac kroz knjigu tonuti sve dublje u mrak i zlo sve do njenog kraja i trenutka konačnog pročišćenja.

Iako ćete čitajući stranice ovog nesvakidašnjeg dela imati utisak da Vas knjiga uvlači u svoje zlo, čineći od Vas lošije osobe, istina je drugačija, jer Vas knjiga sve vreme uči da čineći zlo drugima u stvari činite zlo prvenstveno sebi, gubeći time i sebe i one do kojih Vam je stalo, te samim tim i poslednja rečenica kojom Vas knjiga ispraća, obasjana optimizmom i nadom glasi: ,,Ako sam spasio samo jedan život, onda sam spasio ceo svet.’’

Ana Kuzmanović, recenzent

 

,,Ukleta knjiga’’ predstavlja ambiciozno, kontroverzno i višeslojno delo, koje će Vas na samom početku povesti stranputicom zla, da bi Vas na samom kraju ponovo uzdiglo, vrativši Vas na pravi put.

Neobičan sklop horora i trilera sa interesantnim i neočekivanim obrtima radnji, kojima nas pisac konstantno, čak i kada mislimo da smo došli do samog kraja, iznenada iznenadi i zbuni nekim novim saznanjem, čini ovu knjigu, začinjenu eksplicitnim scenama seksa i nasilja, izuzetnom poslasticom za sve one koji u kasne noćne sate, uz plamen sveće ili logorske vatre, vole da se uplaše.

Aleksandar Tešić, pisac 

Sjajna, neobična i veoma provokativna knjiga, čudne, zlom obavijene tematike.  Šta je ispod zla? Ko je okidač, planer i izvršitelj dela i zlodela?  U šta sve može da se preobuče ljudska sudbina? Kako to u strahu, zlu i zločinu balansira i preživljava čovekova suština? Da li to duša traži da kroz krv, osvetu, razvrat i nemoral  umiri svoje neizdrže ili to traži čovek? Žive li među nama ljudi koji neobičnim putevima stižu do svog zadovoljenja, ili su oni samo plod piščeve mašte...

Dragana Kiš, spisaeljica