Srđan Filipović, objavljivanjem  prve knjige, ne iznjašnjava se kao pisac dok to ne potvrdi profesorka srpskog jezika iz srednje škole ili dok ne objavi tri pisana dela.

S.F. je rođen u Beogradu 1975. godine. Poznat je policiji samo kada ga zaustavi saobraćajna policija radi rutinske kontrole. U njegovom dosijeu stoji ozbiljno delo jednog nepropisnog parkiranja od pre pet godina. 

Lutajući kroz razne kreativne oblike umetnosti, spisateljsku stranu otkrio je pre dve godine i sada je pisana reč na prvom mestu.

Više o njemu u knjizi koja sledi.

Čuvajte se autora. On je pisao ovo u trećem licu.

,,KOREN ZLA''

KOREN ZLA

            Prozni prvenac Srđana Filipovića, novela `Koren zla`, rađana je, već na prvi pogled uočljivo, stvaralačkim zanosom piščeve radosti, jednostavnosti kazivanja i iskrenosti u promišljanju i osmišljavanju čina pisanja. Rađana je s radošću, kako zbog rađanja proznog prvenca, tako i zbog samog čina pisanja.  Verovatno je ipak bio u pravu Niče kada je pisao da je umetnost, u konkretnom slučaju umeće pisanja, najviši i ujedno pravi zadatak čovekovog života. Nikome ne pada na um da kaže kako želi da umre dok obavlja knjigovodstvene poslove. Kada se toga lati superiorni um i superiorni duh kakav nam se javlja pod imenima mnogih književnih velikana, onda je to mnogo više i mnogo dublje. A kada se toga lati mladi, talentovani i intuitivni početnik, onda je to za veliku pohvalu. To je staza spoznaje umeća pisanja i kreativnog adrenalina kojom je zakoračio mladi autor `Korena zla`.

Radnja priče događa se u vešto vođenom vremenskom okviru od 70 godina,  na tlu SAD –ea. Započinje vremenom prohibicije dvadesetih godina 20-tog veka a završava u  savremenom vremenu. Izabrani geografski prostor radnje  -  američki, shodno tome sa američkim imenima likova, upućuju čitaoca na američko tlo kao lako prijemčivo tlo klice zla.

Motor naracije koji motiviše postupke junaka je greh predaka. Greh predaka uništava prirodnu ravnotežu potomaka. Dok čitamo ovu slojevitu priču sa zanimljivim događajima i duhovitim obrtima,  pitamo se  da li `arhivirani` gresi naših predaka, nečasne radnje kroz generacije,  ostavljaju posledice na životnu sreću, zdravlje i dobrobit potomaka? Da li su gresi predaka uzrok naših sadašnjih psihičkih i telesnih problema, važi li onaj često izgovaran citat `oci jeli kiselo grožđe, a unucima trnu zubi`?  Ako je čovek glavna arena borbe dobrog i zla, što nam autor vešto provlači kroz celu priču držeći nam pažnju do samog kraja, šta nam to pomaže da suzbijemo zlo u sebi a podstaknemo dobro? To je ta večna borba tame i svetlosti koja intrigira i inspiriše svakog od nas.

Čitajući ovu priču sa neobičnim događajima, slučajnim ili uslučajenim događanjima, koji se za razliku od bajke dešavaju pod uzročno-posledičnim okolnostima, prepoznajemo u njoj uspešan spoj realističkog pripovedanja i detektivske proze, zasnovane na parapsihološkim fenomenima poput komunikacije sa duhovima. Dva duha ubijenih u prošlosti, zarobljena u astralu, izgubljenom sivom svetu kome zapravo ne pripadaju, sa željom prenošenja poruke voljenima ili nevoljenima na ovom svetu, javljaju se u priči kao tajna obasjana mesečinom, pojačavjući uverenje čitaocu da se noću događaju čuda i čekaju da budu otkrivena. Pojačavaju uverenje u besmrtnost duše. Tako autor uvećava napetost radnje, istovremeno bacajući čitaoca na teren zapleta detektivske proze. Glavni junak  priče, Mark Dejvis, poput slaganja slagalice, logično, uverljivo, uvek iznenađujuće, zahvaljujući vlastitoj hrabrosti, snalažljivosti, domišljatosti,  rasvetljava zločin, ali i sam upada u njega, sopstvenim osećajem pravičnosti razdvajajući dobro od zlog.

Za razdvajanje dobra od zla, uvek je ključna ljubav. Tako i ova proza, mestimično protkana seksom, ali domina-ntno obeležena nežnim odnosom rađanja iskrene ljubavi likova Marka i Done, nagoni čitaoca na razmišljanje, podstičući um da `radi` na otkrivanju rešenja. Rešenja koje je uvek na strani ljubavi i `korena zla` koji će biti iskorenjen. Koren zla biće iskorenjen a prirodna ravnoteža ljudskih bića u stvarnom svetu vraćena.  Ljubav i pravičnost je put. Ljubav koja hrli ka ljubavi. Pokajanje će biti vaskrsenje. I radovanje. Ono je vraćanje uma i vraćanje umu. Nije se lako pokajati, odreći zlobe , ružnog u sebi, mržnje, pakosti, kriminala, ili, kako to kaže autor `vratiti đavola u pakao`. Ali kada se to učini, mi smo vaskrsli i novi ljudi. Na strani Svetlosti koja uvek pobeđuje tamu – ubedljivo nam poručuje autor `Korena zla`.

Dragoslava Goga Koprivica

 

Dragan Marković, rođen je u Beogradu 1974. godine. Po formalnom obrazovanju je turistički tehničar.

Sportista, bivši pripadnik oružanih snaga vojske i policije. Suprug i otac dvoje dece.

Osnivač Društva tradicionalnih vrednosti, "Vožd". 

Jedan od osnivača Monarhističkog fronta NjKV Princa Vladimira Karađorđevića.

Pripadnik Suverenog Vojnog Viteškog Reda Zmaja.

Privrednik.

Ova zbirka priča, njegovo je prvo delo.

Zbirka sabranih dela: ,,digitalna kafa''

KO MRAKOM HODIO NIJE NI SVETLOST NE POZNAJE

        

         ,,Nekom rat, a nekom i brat!’’, odzvanjaju umom, kroz vreme nošene poznate reči, još poznatije rečenice, satkane mudrošću onih što ispred nas hodaše, a čije tragove nismo kadri da pratimo, a kamoli da sustignemo.

         Životna oluja nas uvek sustigne nespremne, kada joj se najmanje nadamo iako nas život, ne dozvoljavajući da se suviše opustimo, na nju uporno sprema. 

         Spuštajući se tako strmim životnim stranputicama, ona nam se poput zloduha, prikrade vešto. Obavije nam dušu i telo svojim crnilom, zaslepi nas, ukrade dah i suzi svest, te mesto vedrine useli u nas deo svoga mraka, nemir, bol i patnju. Čovek koji je ušao u oluju nikada isti ne izađe iz nje, te nakon te oluje biva primoran da se bori sam sa sobom i sa demonima koji povrh stene stoje, čekajući da ga se dočepaju, želeći da posustane na svom putu uspenja, ponovnog rađanja i pomirenja sa Bogom i samim sobom.

         Dragan Marković nas kroz ovo delo, umesto pogledom usme-renim ka Nebu i Bogu, u cilju spasenja, vodi obrnutim, trnovitim i težim putem, ka spoznaji čovekove prirode. Njegov pogled je uprt duboko u sopstvenu dušu i životnu bit. On ne traži oprost od Boga, već od sebe sama. 

         Autor nas kroz razgovore sa ovostranim i onostranim bićima na sasvim jednostavan način dovodi do empirijske istine: ,,Onog trenutka kada čovek smogne snage da oprosti sam sebi, izmiriće se i sa Bogom i sa vukom u sebi.’’

         Dragan nas ovim delom podučava, ali i podseća ko smo bili, ali nas i opominje, da ono što smo postali nije po volji predaka. 

         Delo je pisano jedinstvenim stilom koji obiluje mnoštvom arhaizama i davno zaboavljenim rečima, kojima autor na nesva-kidašnji način vraća namenu i živost te je pravo zadovoljstvo oti-snuti se uz ,,Digitalnu kafu’’, na ovo čudno i originalno putovanje.

S.K. Belov, književnik

Milica Gligorić, rođena je 1983. godine u Šapcu. Živi i radi u Šapcu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu i položila je sudsko advokatski ispit. Pisanjem počinje da se bavi iz ljubavi prema knjiže-vnosti i potrebom da izrazi unu-trašnje bure iz sopstvene prošlo-sti i sadašnjosti. Nakon knjiga ,,Bela vrana’’ i ,,Sestre’’, ,,Iskupljenje’’ je njena treća knjiga. Prva knjiga "Bela vrana", našla se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za knjigu godine. 

,,Iskupljenje''

 

Raj i Pakao nisu ni gore, ni dole, nego u srcu čoveka

 

 

Delo koje je pred Vama, otvara mnoge teme i podseća nas na mnoštvo ljudskih poriva, koje uporno pokušavamo da prikrijemo. Međutim, ti porivi, uporno kroz nas, naše misli i ponašanje isplivavaju, ponekad tiho, a ponekad i u snažnim naletima, poput udara Cunamija koji ruši sve pred sobom.

Ubilački bes, zloba, i stranputica ljudske duše, uprkos divnom pakovanju u šuškavi i šareni celofan, ipak ostaju sve to, jer kada se omot ukloni i sve maske padnu u ponor, iz duše konačno izbije ono iskonsko zlo, esencija zla. Uzalud mislimo da smo mu pobegli jer ono nas poput besnog psa sustiže i proganja, grizući nam pete, puštajući krv i podsećajući nas tom tupom grmljavinom boli, da smo još uvek živi, okovani u ovom svetu kog zovu život, a istovremeno zarobljeni u svom ličnom paklu koji smo skrojili za sebe same.

Rat nikada ne prestaje i ne nestaje pre nego što nestanu misli o njemu, dok god ga neko pamti. Traume ostaju, jer su večne. Oni koji ostanu živi, često postanu njegovi taoci i po drugi put žrtve, jer je on svojim zlom utro put novom zlu koje je rođeno preživljavanjem žrtve. Novo zlo, habro korača, okuraženo i ojačano svakim novim udisajem vazduha nekadašnje žrtve, a sadašnjeg egzekutora.

Spletom nesrećnih okolnosti, jedan dečak, siroče, koje je u ratu izgubilo roditelje i gledalo smrti u oči, umesto da pobegne u život, novim rođenjem u novoj porodici u kući potpukovnika Alekse, bira za svoju životnu saputnicu upravo smrt, koja će ga na putu uspeha i životnih padova stalno pratiti, izvlačeći iz njega ono najgore i bojiti crnilom noći svaki njegov pogled i dah.

Poput lika iz romana ,,Zločin i kazna’’, Raskolnikova, Miličin glavni junak Ivan, kinjen, omalovažavan i prebijan, postaje hladan i proračunat, čovek za kog’ ne važe zakoni ni moralne norme, te oni koji ga otkriju ili postoji ikakva mogućnost za takav ishod, postaju njegove žrtve.

Ivan, dete poslednjeg rata, za svoje psihopatsko i soci-opatsko delovanje ne pokazuje empatiju ni sažaljenje prema svojim žrtvama, niti bilo kakav osećaj krivice za svoje krvave pirove.

Za razliku od Rasolnikova, za Ivana ne postoje moralne dileme:

,,Hoće li zločin vrijedeti moralne implikacije ili poznata kazna za takav čin? Hoće li se suprotstaviti samoj ideji da živi sam dobar život?’’

Ivan zna da će koračati preko leševa, kako bi utro svoj put u ostvarivanju svojih ciljeva i želja, uvlačeći u trasu tog istog puta i svog najbližeg prijatelja, a kasnije i kuma Predraga.

Neizmerna dobrota i ljubav upućena prijatelju Predragu i svojim posvojenim sinovima nije dovoljna da izbriše prokletstvo za živote koje je oduzeo, jer ga u kasnijim godinama za svaki pozitivno napravljen korak život uporno vraća bar tri koraka unazad, pokazujući mu na taj način da je ,,iskupljenje’’ za njega grešnika, bar u ovom životu nemoguće.  

 

S.K.Belov