Dragan Marković, rođen je u Beogradu 1974. godine. Po formalnom obrazovanju je turistički tehničar.

Sportista, bivši pripadnik oružanih snaga vojske i policije. Suprug i otac dvoje dece.

Osnivač Društva tradicionalnih vrednosti, "Vožd". 

Jedan od osnivača Monarhističkog fronta NjKV Princa Vladimira Karađorđevića.

Pripadnik Suverenog Vojnog Viteškog Reda Zmaja.

Privrednik.

Ova zbirka priča, njegovo je prvo delo.

Zbirka sabranih dela: ,,digitalna kafa''

KO MRAKOM HODIO NIJE NI SVETLOST NE POZNAJE

        

         ,,Nekom rat, a nekom i brat!’’, odzvanjaju umom, kroz vreme nošene poznate reči, još poznatije rečenice, satkane mudrošću onih što ispred nas hodaše, a čije tragove nismo kadri da pratimo, a kamoli da sustignemo.

         Životna oluja nas uvek sustigne nespremne, kada joj se najmanje nadamo iako nas život, ne dozvoljavajući da se suviše opustimo, na nju uporno sprema. 

         Spuštajući se tako strmim životnim stranputicama, ona nam se poput zloduha, prikrade vešto. Obavije nam dušu i telo svojim crnilom, zaslepi nas, ukrade dah i suzi svest, te mesto vedrine useli u nas deo svoga mraka, nemir, bol i patnju. Čovek koji je ušao u oluju nikada isti ne izađe iz nje, te nakon te oluje biva primoran da se bori sam sa sobom i sa demonima koji povrh stene stoje, čekajući da ga se dočepaju, želeći da posustane na svom putu uspenja, ponovnog rađanja i pomirenja sa Bogom i samim sobom.

         Dragan Marković nas kroz ovo delo, umesto pogledom usme-renim ka Nebu i Bogu, u cilju spasenja, vodi obrnutim, trnovitim i težim putem, ka spoznaji čovekove prirode. Njegov pogled je uprt duboko u sopstvenu dušu i životnu bit. On ne traži oprost od Boga, već od sebe sama. 

         Autor nas kroz razgovore sa ovostranim i onostranim bićima na sasvim jednostavan način dovodi do empirijske istine: ,,Onog trenutka kada čovek smogne snage da oprosti sam sebi, izmiriće se i sa Bogom i sa vukom u sebi.’’

         Dragan nas ovim delom podučava, ali i podseća ko smo bili, ali nas i opominje, da ono što smo postali nije po volji predaka. 

         Delo je pisano jedinstvenim stilom koji obiluje mnoštvom arhaizama i davno zaboavljenim rečima, kojima autor na nesva-kidašnji način vraća namenu i živost te je pravo zadovoljstvo oti-snuti se uz ,,Digitalnu kafu’’, na ovo čudno i originalno putovanje.

S.K. Belov, književnik