Srđan Filipović, objavljivanjem  prve knjige, ne iznjašnjava se kao pisac dok to ne potvrdi profesorka srpskog jezika iz srednje škole ili dok ne objavi tri pisana dela.

S.F. je rođen u Beogradu 1975. godine. Poznat je policiji samo kada ga zaustavi saobraćajna policija radi rutinske kontrole. U njegovom dosijeu stoji ozbiljno delo jednog nepropisnog parkiranja od pre pet godina. 

Lutajući kroz razne kreativne oblike umetnosti, spisateljsku stranu otkrio je pre dve godine i sada je pisana reč na prvom mestu.

Više o njemu u knjizi koja sledi.

Čuvajte se autora. On je pisao ovo u trećem licu.

,,KOREN ZLA''

KOREN ZLA

            Prozni prvenac Srđana Filipovića, novela `Koren zla`, rađana je, već na prvi pogled uočljivo, stvaralačkim zanosom piščeve radosti, jednostavnosti kazivanja i iskrenosti u promišljanju i osmišljavanju čina pisanja. Rađana je s radošću, kako zbog rađanja proznog prvenca, tako i zbog samog čina pisanja.  Verovatno je ipak bio u pravu Niče kada je pisao da je umetnost, u konkretnom slučaju umeće pisanja, najviši i ujedno pravi zadatak čovekovog života. Nikome ne pada na um da kaže kako želi da umre dok obavlja knjigovodstvene poslove. Kada se toga lati superiorni um i superiorni duh kakav nam se javlja pod imenima mnogih književnih velikana, onda je to mnogo više i mnogo dublje. A kada se toga lati mladi, talentovani i intuitivni početnik, onda je to za veliku pohvalu. To je staza spoznaje umeća pisanja i kreativnog adrenalina kojom je zakoračio mladi autor `Korena zla`.

Radnja priče događa se u vešto vođenom vremenskom okviru od 70 godina,  na tlu SAD –ea. Započinje vremenom prohibicije dvadesetih godina 20-tog veka a završava u  savremenom vremenu. Izabrani geografski prostor radnje  -  američki, shodno tome sa američkim imenima likova, upućuju čitaoca na američko tlo kao lako prijemčivo tlo klice zla.

Motor naracije koji motiviše postupke junaka je greh predaka. Greh predaka uništava prirodnu ravnotežu potomaka. Dok čitamo ovu slojevitu priču sa zanimljivim događajima i duhovitim obrtima,  pitamo se  da li `arhivirani` gresi naših predaka, nečasne radnje kroz generacije,  ostavljaju posledice na životnu sreću, zdravlje i dobrobit potomaka? Da li su gresi predaka uzrok naših sadašnjih psihičkih i telesnih problema, važi li onaj često izgovaran citat `oci jeli kiselo grožđe, a unucima trnu zubi`?  Ako je čovek glavna arena borbe dobrog i zla, što nam autor vešto provlači kroz celu priču držeći nam pažnju do samog kraja, šta nam to pomaže da suzbijemo zlo u sebi a podstaknemo dobro? To je ta večna borba tame i svetlosti koja intrigira i inspiriše svakog od nas.

Čitajući ovu priču sa neobičnim događajima, slučajnim ili uslučajenim događanjima, koji se za razliku od bajke dešavaju pod uzročno-posledičnim okolnostima, prepoznajemo u njoj uspešan spoj realističkog pripovedanja i detektivske proze, zasnovane na parapsihološkim fenomenima poput komunikacije sa duhovima. Dva duha ubijenih u prošlosti, zarobljena u astralu, izgubljenom sivom svetu kome zapravo ne pripadaju, sa željom prenošenja poruke voljenima ili nevoljenima na ovom svetu, javljaju se u priči kao tajna obasjana mesečinom, pojačavjući uverenje čitaocu da se noću događaju čuda i čekaju da budu otkrivena. Pojačavaju uverenje u besmrtnost duše. Tako autor uvećava napetost radnje, istovremeno bacajući čitaoca na teren zapleta detektivske proze. Glavni junak  priče, Mark Dejvis, poput slaganja slagalice, logično, uverljivo, uvek iznenađujuće, zahvaljujući vlastitoj hrabrosti, snalažljivosti, domišljatosti,  rasvetljava zločin, ali i sam upada u njega, sopstvenim osećajem pravičnosti razdvajajući dobro od zlog.

Za razdvajanje dobra od zla, uvek je ključna ljubav. Tako i ova proza, mestimično protkana seksom, ali domina-ntno obeležena nežnim odnosom rađanja iskrene ljubavi likova Marka i Done, nagoni čitaoca na razmišljanje, podstičući um da `radi` na otkrivanju rešenja. Rešenja koje je uvek na strani ljubavi i `korena zla` koji će biti iskorenjen. Koren zla biće iskorenjen a prirodna ravnoteža ljudskih bića u stvarnom svetu vraćena.  Ljubav i pravičnost je put. Ljubav koja hrli ka ljubavi. Pokajanje će biti vaskrsenje. I radovanje. Ono je vraćanje uma i vraćanje umu. Nije se lako pokajati, odreći zlobe , ružnog u sebi, mržnje, pakosti, kriminala, ili, kako to kaže autor `vratiti đavola u pakao`. Ali kada se to učini, mi smo vaskrsli i novi ljudi. Na strani Svetlosti koja uvek pobeđuje tamu – ubedljivo nam poručuje autor `Korena zla`.

Dragoslava Goga Koprivica

 

Dragan Marković, rođen je u Beogradu 1974. godine. Po formalnom obrazovanju je turistički tehničar.

Sportista, bivši pripadnik oružanih snaga vojske i policije. Suprug i otac dvoje dece.

Osnivač Društva tradicionalnih vrednosti, "Vožd". 

Jedan od osnivača Monarhističkog fronta NjKV Princa Vladimira Karađorđevića.

Pripadnik Suverenog Vojnog Viteškog Reda Zmaja.

Privrednik.

Ova zbirka priča, njegovo je prvo delo.

Zbirka sabranih dela: ,,digitalna kafa''

KO MRAKOM HODIO NIJE NI SVETLOST NE POZNAJE

        

         ,,Nekom rat, a nekom i brat!’’, odzvanjaju umom, kroz vreme nošene poznate reči, još poznatije rečenice, satkane mudrošću onih što ispred nas hodaše, a čije tragove nismo kadri da pratimo, a kamoli da sustignemo.

         Životna oluja nas uvek sustigne nespremne, kada joj se najmanje nadamo iako nas život, ne dozvoljavajući da se suviše opustimo, na nju uporno sprema. 

         Spuštajući se tako strmim životnim stranputicama, ona nam se poput zloduha, prikrade vešto. Obavije nam dušu i telo svojim crnilom, zaslepi nas, ukrade dah i suzi svest, te mesto vedrine useli u nas deo svoga mraka, nemir, bol i patnju. Čovek koji je ušao u oluju nikada isti ne izađe iz nje, te nakon te oluje biva primoran da se bori sam sa sobom i sa demonima koji povrh stene stoje, čekajući da ga se dočepaju, želeći da posustane na svom putu uspenja, ponovnog rađanja i pomirenja sa Bogom i samim sobom.

         Dragan Marković nas kroz ovo delo, umesto pogledom usme-renim ka Nebu i Bogu, u cilju spasenja, vodi obrnutim, trnovitim i težim putem, ka spoznaji čovekove prirode. Njegov pogled je uprt duboko u sopstvenu dušu i životnu bit. On ne traži oprost od Boga, već od sebe sama. 

         Autor nas kroz razgovore sa ovostranim i onostranim bićima na sasvim jednostavan način dovodi do empirijske istine: ,,Onog trenutka kada čovek smogne snage da oprosti sam sebi, izmiriće se i sa Bogom i sa vukom u sebi.’’

         Dragan nas ovim delom podučava, ali i podseća ko smo bili, ali nas i opominje, da ono što smo postali nije po volji predaka. 

         Delo je pisano jedinstvenim stilom koji obiluje mnoštvom arhaizama i davno zaboavljenim rečima, kojima autor na nesva-kidašnji način vraća namenu i živost te je pravo zadovoljstvo oti-snuti se uz ,,Digitalnu kafu’’, na ovo čudno i originalno putovanje.

S.K. Belov, književnik

Milica Gligorić, rođena je 1983. godine u Šapcu. Živi i radi u Šapcu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu i položila je sudsko advokatski ispit. Pisanjem počinje da se bavi iz ljubavi prema knjiže-vnosti i potrebom da izrazi unu-trašnje bure iz sopstvene prošlo-sti i sadašnjosti. Nakon knjiga ,,Bela vrana’’ i ,,Sestre’’, ,,Iskupljenje’’ je njena treća knjiga. Prva knjiga "Bela vrana", našla se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za knjigu godine. 

,,Iskupljenje''

 

Raj i Pakao nisu ni gore, ni dole, nego u srcu čoveka

 

 

Delo koje je pred Vama, otvara mnoge teme i podseća nas na mnoštvo ljudskih poriva, koje uporno pokušavamo da prikrijemo. Međutim, ti porivi, uporno kroz nas, naše misli i ponašanje isplivavaju, ponekad tiho, a ponekad i u snažnim naletima, poput udara Cunamija koji ruši sve pred sobom.

Ubilački bes, zloba, i stranputica ljudske duše, uprkos divnom pakovanju u šuškavi i šareni celofan, ipak ostaju sve to, jer kada se omot ukloni i sve maske padnu u ponor, iz duše konačno izbije ono iskonsko zlo, esencija zla. Uzalud mislimo da smo mu pobegli jer ono nas poput besnog psa sustiže i proganja, grizući nam pete, puštajući krv i podsećajući nas tom tupom grmljavinom boli, da smo još uvek živi, okovani u ovom svetu kog zovu život, a istovremeno zarobljeni u svom ličnom paklu koji smo skrojili za sebe same.

Rat nikada ne prestaje i ne nestaje pre nego što nestanu misli o njemu, dok god ga neko pamti. Traume ostaju, jer su večne. Oni koji ostanu živi, često postanu njegovi taoci i po drugi put žrtve, jer je on svojim zlom utro put novom zlu koje je rođeno preživljavanjem žrtve. Novo zlo, habro korača, okuraženo i ojačano svakim novim udisajem vazduha nekadašnje žrtve, a sadašnjeg egzekutora.

Spletom nesrećnih okolnosti, jedan dečak, siroče, koje je u ratu izgubilo roditelje i gledalo smrti u oči, umesto da pobegne u život, novim rođenjem u novoj porodici u kući potpukovnika Alekse, bira za svoju životnu saputnicu upravo smrt, koja će ga na putu uspeha i životnih padova stalno pratiti, izvlačeći iz njega ono najgore i bojiti crnilom noći svaki njegov pogled i dah.

Poput lika iz romana ,,Zločin i kazna’’, Raskolnikova, Miličin glavni junak Ivan, kinjen, omalovažavan i prebijan, postaje hladan i proračunat, čovek za kog’ ne važe zakoni ni moralne norme, te oni koji ga otkriju ili postoji ikakva mogućnost za takav ishod, postaju njegove žrtve.

Ivan, dete poslednjeg rata, za svoje psihopatsko i soci-opatsko delovanje ne pokazuje empatiju ni sažaljenje prema svojim žrtvama, niti bilo kakav osećaj krivice za svoje krvave pirove.

Za razliku od Rasolnikova, za Ivana ne postoje moralne dileme:

,,Hoće li zločin vrijedeti moralne implikacije ili poznata kazna za takav čin? Hoće li se suprotstaviti samoj ideji da živi sam dobar život?’’

Ivan zna da će koračati preko leševa, kako bi utro svoj put u ostvarivanju svojih ciljeva i želja, uvlačeći u trasu tog istog puta i svog najbližeg prijatelja, a kasnije i kuma Predraga.

Neizmerna dobrota i ljubav upućena prijatelju Predragu i svojim posvojenim sinovima nije dovoljna da izbriše prokletstvo za živote koje je oduzeo, jer ga u kasnijim godinama za svaki pozitivno napravljen korak život uporno vraća bar tri koraka unazad, pokazujući mu na taj način da je ,,iskupljenje’’ za njega grešnika, bar u ovom životu nemoguće.  

 

S.K.Belov

Predstavljamo Vam pisce IA Belov - Goran C. Randjelovic

 

Goran C. Ranđelović se svojom knjigom „Želim" po prvi put predstavlja široj čitalačkoj publici,
kročeći u svet književnih stvaralaca. Rođen je u Boru 1967. godine, živeo i odrastao u srcu Šumadije, u gradu Kragujevcu. Završio je Fakultet tehničkih nauka u Čačku.

Potrebu da svoj duhovni svet, životnu filozofiju i emotivni odraz podeli sa drugima, pretočio je kroz poetski izraz i refleksije u delu koje je pred Vama.

Od 2004. godine živi i radi u Beogradu. Oženjen je Jasminkom sa kojom ima ćerku Anđelu.

Zbirka sabranih dela ''ZELIM''

ZELIM DA ZELIM

Želim da.... imam najbolju igračku, najskuplje patike, mnogo prijatelja, upišem školu, fakultet, nađem najbolji posao, idealnog partnera, dobijem potomstvo, budem zdrav....

U različitim životnim dobima smenjuje se čitav niz naših želja, te smo neprekidno u potrazi za nekim idealom.

Da li je želja ono što u stvari pokreće čoveka, zvezda vodilja? Volja zahteva određeni stepen samosvesnosti kod čoveka, želja ne! Zapravo želja nadahnjuje volju, daje joj svežinu, toplinu, imaginaciju. Bez želja život gubi vedrinu. Kad nešto jako želimo sve je moguće, potrebno je samo da se usudimo da želimo.

Goran Ranđelović nas kroz svoju toplu „zbirku želja“ vodi vešto i poletno kroz različite životne periode, počev od detinjstva i odrastanja, pa do zrelosti i samoostvarenja kao čoveka i roditelja, ukazujući nam pritom na značaj „svetog trojstva“: zdravlje, stvaralački rad i ljubav. Autor nam ukazuje na korene iz kojih čovek treba da crpi snagu i samosvest, da odigra svoju ulogu na pozornici života najbolje što ume, a to nije nimalo lako, jer su „promene svuda oko nas, a i u nama samima“. 

Takođe, autor ukazuje na to da želi da ostane čovek, stvaralac koji traži lepotu u svemu, svakom danu, sitnicama koje se ne mogu kupiti novcem.

Zato želite, iskreno i strastveno, i bojite život i snove svojim omiljenim bojama, jer kad se želi granica između jave i sna je tanka.

S.K. Belov

Predstavljamo Vam pisce IA Belov - Dragan Matic

Dragan Matić  rođen je 23.04.1968. godine u Valjevu, gde je završio osnovnu i srednju ekonomsku
školu.

1986. godine  upisuje se na Ekonomski fakultet u Beogradu, da bi septembra iste godine otišao u Ljubljanu, na odsluženje vojnog roka. Po završetku vojnog roka seli se za Beograd, gde oktobra 1991. godine završava  studije na  Ekonomskom fakultetu, za obrazovni profil spoljna i unutrašnja trgovina. Na istom fakultetu februara 2003. godine završava postdiplomske studije odbranom magistarske teze pod nazivom „Upravljanje organizacionim promenama“ i stiče akademsko zvanje magistar ekonomskih nauka. Obožava muziku, pre svega rok, bluz i moderni  kantri. Voli da putuje, često u kombinaciji sa posetom koncertima i festivalima. Takođe, mnogo voli i žene, ali se nije ženio i nema decu. Ne gubi nadu da će se to desiti.

Živi i radi u Beogradu.

Putopis ''SPREMAN ZA SRECU''

  

Naša spisateljica Isidora Sekulić je u svom poznatom putopisu „Pisma iz Norveške“ rekla:

„Čovek je nomad po srcu svom, po misli svojoj, po idealima svojim. On je nomad po volji božjoj, koja ga je stavila među ogromna prostranstva neba i zemlje. Davnašnja i današnja strast, da se leti, putuje bez putanja i stanica i granica, to je proboj nomadstva čovečije prirode.“

Možda ove rečenice, istovremeno tako jednostavne, a tako filozofske najbolje opisuju suštinu dela koje se nalazi pred Vama.

Književno delo Dragana Matića je teško žanrovski odrediti. Moglo bi se reći da je najsličnije putopisu, barem po opisima kontinenata, država, gradova, predela i različitih kultura sa kojima se pisac susreće na svojim putovanjima. Istovremeno, delo je svojevrsni priručnik za rokenrol, bluz, kantri, odnosno sadrži mnogo „poslastica“ za prave ljubitelje ovih žanrova, ali i za one koji bi želeli da zaplove ovim vodama.

Ako svemu ovome dodamo lične i brutalno iskrene elemente iz autorovog života, dobijamo jedno pitko štivo za široku čitalačku publiku.

Kroz nostalgično sećanje, počev od najranije mladosti autor nas vodi kroz njegove različite životne faze, uspehe i padove, zatim predele, države. Upoznaje nas sa ljudima koji su imali najsnažniji uticaj (kako pozitivan, tako i negativan) na njegov život, dovodeći nas na kraju do same suštine svoje životne filozofije.

Zato, uživajte u putovanju...

                                                   Saša Kuzmanović Belov, književnik

Predstavljamo Vam pisce IA Belov - Dragana Kiš

Dragana Kiš, rođena je i odrasla u Beogradu. Osnovnu i srednju školu, a kasnije i mašinski fakultet, završila je takođe u rodnom gradu.

Novela Oaza predstavlja njen prvenac. Prvo izdanje romana Nebeski bedemi u izdanju IA Belov iz Beograda, štampano je u 2020. godine.  Udata je. Živi, radi i stvara u Beogradu.

Novela ''OAZA''

 

NA KRAJU SVAKOG KRAJA, MA KAKO TEŽAK I BOLAN BIO, IZVIRE NOVI POČETAK

 

Koliko ljudi uspeva u ovom vremenu stalne žurbe i otuđenosti da stvori sebi sigurnu oazu, prijatnu i mirnu luku i zaštitu od neprijatnog okruženja? Još je teže čoveku da smogne snage da pogleda sebe u ogledalu, ali onako iskreno, bez maski na koje smo navikli, laži i skrivanja. Ko smo mi zapravo, ko smo bili, a ko postali, lomljeni različitim događajima koje život nosi?

Dragana Kiš u noveli „Oaza“ se hrabro hvata u koštac sa različitim ljudskim sudbinama, ljubavima, tragedijama, bolima, strahovima i radostima „običnih“ ljudi i to kako sa psihološkog, tako i sa filozofskog i metafizičkog aspekta.

Autorka nam prenosi poruke, univerzalno primenjive na različite životne situacije i starosne dobi:

„Kad prigrlimo i prihvatimo svoje aveti, tada ćemo moći da ih pustimo da odu od nas. One od duše ne odlaze nigde, samo ih se više ne bojimo. Tako aveti prestaju da budu strašne senke prošlosti. Sve što se desi je trebalo tako da bude, teško, tužno, neprijatno, naizgled neizdrživo, ali prolazno i samo je stvar sopstvenog izbora kako i koliko dugo ćeš da vežeš sebe za očaj, koji nikako nije jedino rešenje, jer ne mora tako da bude.“

„A kraja nema, jer je on sam ubeđen da je početak i u pravu je, jer njega nema kao takvog, konačnog. On  postoji samo kao nastavak, koji će takođe biti nastavljen.“ 

Novela „Oaza“ namenjena je onim ljudima koji imaju smelosti da se suoče sa „demonima“ prošlosti i strahova i volje da, uprkos svemu, izgrade bedeme budućnosti. Zašto onda ne bismo svi bili deo te hrabre grupe? Ipak, na kraju svakog kraja, ma kako težak i bolan bio, izvire novi početak...

 

Ana Kuzmanović, rcenzent

Predstavljamo Vam pisce IA Belov - S.K. Belov

 

       

Saša Kuzmanović Belov, prozaista i poeta, svetlost dana ugledao je davne 7485. godine po starom
računanju vremena, tj. 1977. godine u starom gradu Smederevu.

   Završio je Fakultet bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, gde je i specijalizirao na smeru ''Upravljanje rizicima u vanrednim situa-cijama.''

     Stiven King, B.D. Benedikt, Slavomir Nastasijević, Ivo Andrić, Mešo Selimović, Borislav Pekić, samo su neki od proslavljenih pisaca koji su imali uticaja  na njegov stvaralački prozni rad. 

    Njegova pesma Prkos štampana je u Knjizi njihove sramote 1999. Pesma Prezir, prema odluci stručnog žirija štampana je 2017. u antologiji posvećenoj Bodleru - ''Poslednji cvetovi zla'', dok su njegove rodoljubive pesme Zemljo slavnih predaka, i Voždu Karađorđu prema odluci stručnih žirija štampane, prva, u Međunarodnom zborniku poezije Zemljo slavnih predaka 2017. godine, a druga, u 

      Prvo izdanje romana Nebeski bedemi u izdanju IK Nova poetika iz Beograda, štampano je u martu 2017. godine. Iste godine roman je nominovan i takmičio se 2017. za Ninovu nagradu za najbolji roman štampan u 2017. godini.

     Prvo izdanje njegovog drugog romana Tajna Svetog Save, rasprodato još u pretprodaji, u izdanju UK Raskovnik iz Smedereva. Štampano je i izdato 2018. godine.

     Prvo izdanje sabranih dela Šapat večnosti, čini zbirka do sada neobjavljivane poezije, proze i drame, u izdanju autora, Saše Kuzmanovića, štampano i objavljeno u oktobru 2019. godine.

   Drugo izdanje romana Tajna Svetog Save, u izdanju autora Saše Kuzmanovića, štampano je i objavljeno u novembru 2019. godine. Na konkursu  Republičkog otkupa knjiga za biblioteke 2020. među mnogim knjigama domaćih književnika, odabran je i ovaj roman.

    Drugo dopunjeno izdanje romana Nebeski bedemi u izdanju IA Belov, štampano je i objavljeno u februaru 2020. godine.

    Prvo izdanje dečije knjige: Aki i čarobna knjiga u izdanju IA Belov, štampano je i objavljeno u novembru 2020. godine. Na konkursu Gradskog otkupa knjiga za biblioteke 2020. među mnogim knjigama domaćih književnika, odabrana je i ova knjiga.

    Prvo izdanje romana: Ukleta knjiga u izdanju IA Belov, štampano je i objavljeno u junu 2021. godine.

      Član je društva književnika Beograda.

    Osnivač je i direktor Izdavačke agencije Belov. Vodi radionicu kreativnog pisanja ''BELOV'' za uzrast dece od 8 do 15 godina.

      Trenutno radi na još tri romana.

      Oženjen je Anom, otac je Alekse, živi, radi i stvara u Beogradu.  

 

ROMAN ''NEBESKI BEDEMI'' - Kandidat u 2017. za Ninovu nagradu

I NA POČETKU (I NA KRAJU) BEŠE REČ - Ljiljana Šarac, književnica

 
 
    Smederevske zidine pamte. Kao nemi svedoci prohujalih vekova čekaju da ispričaju priču, onu koja nema kraja, koja opstaje koliko i kamen, kule, Mali i Veliki grad, njihovo sećanje... Romanopisac Saša Kuzmanović koristi prethrišćansko slovensko iskustvo i obnavlja magijsko značenje reči. Za njega je i Smederevo, grad satkan od reči. Tvrđava je više od toponima i istorijskog spomenika. Ona se u romanu ,,Nebeski bedemi“ iz puke scenografije uzdiže do glavnog junaka.
   Od graditelja i 1428. godine, kada radnja počinje, preko vladavine Ahmed bega Hercegoglua, nemačke okupacije, Nato bombardovanja, destruktivnih pretnji srpskih neprijatelja i rušitelja, do vizije o slavi i moći srpskog naroda nakon svih viševekovnih muka, plete se priča u kojoj je kameni grad najtrajnija konstanta. On je svedok istorijskih i ličnih drama.
   I kada nam se učini da će taj opšti, širi plan da prevlada, autor nam snop svetla uzdiže iznad glava nesvakidašnjih junaka koji žive svoju ljubav do poslednjeg udaha i poslednje kapi krvi. Nikakve predrasude, zabrane, verske razlike, nepovoljne istorijske okolnosti ne mogu da ugase ljubavni plam. Naprotiv, on iz prkosa, biva pospešen, te se širi kao požar da odnese sve i svakoga ko mu se nađe na putu.
   Šekspirovski se grade i raspliću sudbine Dragoša i Vasilise, Ahmeda i Ognjenke, Ognjana i Teodore, Štefana i Ane, Mikana i Nikolije, Vladislava i Vjeroslave. Sve velike ljubavi su tužne, ali one u koje se umeša treći uspevaju da opstanu, ali nemaju dug vek. Strasti se dovode do usijanja, sukobi se zaoštravaju do tačke nakon koje ništa neće biti isto. Različitosti su pretnja, sreća je prolazna, i trn je u oku neprijateljima. Nerazumevanje izvrće sreću na postavu i ukazuje na to kako je ona krhka, nestalna, prolazna.
   Porodica, koja je Srbinu najveća svetinja, ume da bude najjači bedem, ali kada nekom svom okrene leđa, onda ga ostavi na vetrometini, na kojoj je slab i ranjiv. Na taj način metaforični naslov dobija višestruku funkciju i značenje koje prožima više planova i vremenskih dimenzija.
   Uopšte, roman nudi neobičnu teoriju, baziranu na teoriji kvantne fizike, kojom se bavio Maks Plank, da je moguće ,,otvoriti prozor u paralelne svetove“ i da se može putovati kroz ceo kosmos. Takvo putovanje nam omogućava da zavirimo iza paravana vremena i da sagledamo različita dešavanja na istom mestu.
  Rodoljubiva, lokalpatriotska odanost rodnom gradu bira Smederevo za ukrštanje tih različitih dimenzija.
  Vremenski tokovi vaskrsavaju različite običaje, istorijske okolnosti, vladare koji su tuda hodili. Autentičnosti i uverljivosti fabule doprinosi suptilno birana leksika koja je takođe svojevrstan vremeplov. Rečima je dočarana srednjovekovna, građanska Srbija s početka Drugog svetskog rata, ali i ona s kraja dvadesetog veka.
  Tako je sudbina jedne prestonice oslikala sudbinu zemlje kojoj je stolovala i ljudi koji su je naseljavali.
   Grad, čija je gradnja bila poslednji Đurđev pokušaj da okupi i sačuva preostali srpski narod, bio je meta mnogih neprijatelja. Oni su živeli u njegovoj senci i hteli-ne hteli mešali se sa domaćim stanovništvom. Ma koliko godina proveli zajedno, nisu uspevali da razumeju njihve običaje, navike, veru. Pokušavali su da nerazumevanje prevaziđu nametanjem sile, a da strah koji se rađao, razveju pokazivanjem oholosti i nadmoći. Oružje koje su držali u rukama vremenom bi se okrenulo i protiv njih samih, a poneki pripadnik njihovog naroda bi podlegao čarima Smederevke za kojom bi izgubio glavu.
   Zahvaljujući ovom romanu nijedno vreme nije zauvek nestalo, nijedna priča nije ostala zaboravljena za sva vremena. Od sela do prestonice, ali i od srpskog dvora do mesta koje pohađaju turisti, grad se uzdiže u svetlost i tone u tamu. Međutim, zaborav ne sme da pojede reči. Sećanje ne sme da onemi. Srpski narod prevazilazi surovosti, nepravde i sud vremena.
   Zidine jednog grada, koje opstaju vekovima, na kraju romana se oslikavaju u nebeskom ogledalu, postaju duhovna projekcija i pretvaraju se u nebeske zidine. ,,Po celu noć letiš nebom/ i s crnim se ognjevima biješ/ za sunčevo nasleđe’’, kao što kaže Vasko Popa.
   U toj novoj dimenziji, autor nas vodi duhovnom vertikalom naviše i na nesvakidašnji način definiše vreme, snove, sećanja, pa čak i samu smrt. Kod njega sve poznato biva preispitano i predstavljeno na drugačiji način.
   Jedan lik spaja različite tradicije. Tako Svetovid, u hrišćanstvu poznat kao Arhanđel Mihajlo, može u dvadeset prvom veku da se zove i samo Svetozar, a da ništa ne izgubi od svoje suštine.
   U toj duhovnoj sferi gde su bedemi satkani od reči, postoji Asgard – stanište bogova. Onaj ko tu dospe otkriva da od greha i smrti oslobađa istina. Njeno shvatanje je i najteže.
    Istorijski roman sačinjen od niza priča, koje su poput građe za scenario nekog filmskog omnibusa, na svom kraju poprima elemente epske fantastike, praveći vremenski skok u budućnost 2242. Tako se zatvara krug sa početkom zasnovanim na mnogim paganskim verovanjima koja su još bila duboko uvrežena u narodu u srednjem veku.
    Izmešale su se stvorenja noći, Baba Jaga, veštica iz slovenske mitologije koja jaše na metli, Morana, boginja zime, noći i smrti sa čoporom vukodlaka koji su na strani potlačenog naroda, a iznad njih se u neočekivanoj završnici uzdiže Perunov mač!
   Narodni običaji su osnova ovog dela. Kao fino tkanje na razboju romana nastaju nezaboravne šare ljubavnih pripovesti, ratnih sukoba, smena vlasti, trajanja nebeskih zidina koje će sve nadživeti, pa i nas...
   Najlepši ukras tog ćilima čini deskripcija – nesvakidašnje originalna i upečatljiva. Zvuci, mirisi, priroda, eksterijeri i enterijeri oslikani su sa mnogo detalja i svežine. Svaki od njih traži naročito vreme i pažnju čitalaca, kao umetničko remek-delo u poznatoj umetničkoj galeriji.
   Svako od nas će naći svoju nit po kojoj će raspredati, pa ponovo tkati, radnju romana. Niti je mnogo, te je i put kojim ćemo poći različit za svakog od nas.
   Šapat vremena huji između kula. Brzi prolaznici ga ne registruju. Nevažne stvari zamagljuju suštinu. Potrebno je stati i oslušnuti. Tada mnogo toga postaje jasnije...
   Početaka je mnogo i svi su različiti, a samo je jedan kraj, i samo je on za sve izvestan.
   Na njemu je ogroman beli hromi vuk koji odvodi na poslednje putovanje sa kojeg nema povratka...
 

ROMAN ''TAJNA SVETOG SAVE''

   Kroz večnost se pronosi i čuva od zlih pogleda  jedna tajna.  Njeno otkriće javnosti moglo bi da promeni sve. Telefonski poziv upućen proslavljenom piscu Lesandru  Kolareviću, da ga monah Teofan očekuje na Hilandaru i da za  njega ima važnu poruku, pokreće lavinu događaja koji njega i  izazovnu Lenu Hadžiprotić uvlače u sam epicentar špijunaže,  spletki i ubistava. 
   Mnoštvo tragova, od kojih prvi počinje na Svetoj Gori u  manastiru Hilandaru, a završava duboko ispod zidina stare  tvrđave u Rasu, glavne junake vodi do konačnog otkrića Tajne  Svetog Save.  
    Hoće li ljubav Lesandra i Lene uprkos njihovim različitim  životnim stavovima i ugroženim životima uspeti da opstane? Kakvu tajnu kriju pergamenti žitija Rastivoja Nemanjića, koje su  pisali  monasi Spiridon i Domentijan, a koja je sarivena  duboko u lagumima ispod tvrđave u Rasu­?  

ZBIRKA SABRANIH DELA ''ŠAPAT VEČNOSTI''

Razgovor duše; sloboda i bezgraničnost u delu S. K. Belova - Slađana Bajčić, teoretičar književnosti

  Saša Kuzmanović Belov se upustio u avanturu različitih književnih rodova, lirskih, epskih, a i dramskih. I kao pesnik, prozaista, dramski pisac neosporno pokazuje sebi svojstven jezik, temu i filozofiju koja se samo različitim formama odražava u njegovim delima. Poezija S. K. Belova je, kako to često biva, odraz duše, ali je ona i folozofska rasprava sa životom uopšte i čovekom koji je samo jedan treptaj. Surovost današnje svakodnevice, neznanje, izgubljenu detinju veselost, laž u plaštu noći života jedino naznaka ljubavi može osvetliti. Pesme pevaju o udaljenosti ljudskog srca od svog istinskog bitka, uništavanju lepote i čoveku koji se pita da li će ikada postati slobodan ili će se rasuti u hiljade čestica između prošlog i budućeg. Nada da će pobediti sunce, energija, ljubav, Bog, zaleprša povremeno iz redova autora, čisto da ne zaboravimo da ipak verujemo i živimo, i da moramo biti ponosni vitezovi u korist zemlje slavnih predaka. Poezija Belova je često metafizička i mistična. „Kada se materija konačno pretvori u beskonačan izvor energije, biću slobodan... Sijaću za tebe poput mesečine, dok ću ostatak sebe pokloniti večnosti...“

  Pišući priče S.K. Belov dotiče suštinu ljudske emocionalnosti, kraha ili uspona. Priče su kratke, ali snažne slike delića života koje nam ostavljaju dubok trag. Smrt, mistika, odlazak voljene, sve je samo tren, a ljubav empirijsko putovanje u tom bezvremenskom trenutku, slobodna i bezgranična. Autor retko napušta ontološka pitanja, kako u priči, tako i u romanu, a posebno u dramskom obliku. Drama S.K. Belova je netipične strukture, bez jasno definisanih likova i nosilaca radnje i zato, tako neokovana, omogućava lakši razgovor duše i njenog sagovornika. Oba lika predstavljaju arhetipove čoveka (grešnog, zabludelog, nepronađenog) i Boga, anđela i nekog drugog svevišnjeg. Kroz ove razgovore autor se bavi opšteživotnim pitanjima dobra i zla, greha i praštanja, i primetno je da je S. K. Belov u ovim dijalozma svoj na svome, iako se ne može osporiti vrednost priče, a naročito poezije. Ali, kao što kaže autor u svom dramskom dijalogu: „Lako je odustati i nestati. Teško je živeti, pronaći svoje korene i nanovo spoznati svoju svrhu, ustati, prkositi i ponovo koračati stazom pravednosti. Teško je ponovo postati čovek.“

DEČIJA KNJIGA ''AKI I ČAROBNA KNJIGA''

BEHU TO DAVNA I ZABORAVLJENA VREMENA

  ,,U eri celokupne digitalizacije ljudskog društva ni naši najmlađi nisu pošteđeni uticaja plasiranih digitalnih sadržaja. Samim tim, njihovo druženje sa knjigom skoro je sasvim marginalizovano. Knjiga postaje samo još jedan komad papira, hartije, na kojoj neko ’’nešto’’ piše.

  ,,Aki i čarobna knjiga’’ predstavlja hrabar empirijski projekat S.K. Belova da na jedan maštovit i emotivan način najmlađima približi i u njihovu svest ukoreni danas, sve češće, zaboravljane ljudske vrline i vrednosti, ljubav, poštenje, požrtvovanje, ljubaznost i spremnost da se na sopstvenom putu telesnog i umnog razvoja menjaju na bolje, postajući na taj način bolji ljudi.

  Aki i čarobna knjiga u društvu Zlatorunog ovna, na bajkovit način provešće vas na svojim proputovanjima kroz davna i zaboravljena vremena vitezova i vladara, epskih junaka a sve to začinjeno srpskim narodnim folklorom, vampirima, vuko- dlacima i naravno Baba Jagom. U Asgardu, večnom staništu davno zaboravljenih staroslovenskih bogova družićete se sa Svarogom, Perunom, Dajbogom, Velesom, Vesnom, Moranom, Lugom...

  Knjiga je namenjena kako najmlađim čitaocima tako i odraslima, večitim sanjarima još uvek zaglavljenim između sna i jave, detinjstva i zrelog doba, Neba i zemlje, svima koji su izabrali da nikada ne odrastu i koji još uvek željno iščekuju ukrcavanje na brod za Nedođiju.’’

Aleksandar Tešić, pisac

* * *

Koristeći svoj raskošan pripovedački dar i izvrsno poznavanje ovdašnjih drevnih verovanja i legendi, moj imenjak veoma vešto, kroz razne zgode i nezgode, vodi svog junaka, odvažnog i otresitog dečaka Akija, kao što će, uveren sam, voditi i buduće čitaoce ovog dela koje ni slučajno nije tek još jedna knjiga namenjena deci.

Saša Edi Đorđević, književnik

ROMAN ''UKLETA KNJIGA''

Od bezdana do novog dana

 

Kad otvorite korice Uklete knjige, umesto uobičajenog putovanja u neku novu i lepšu neispričanu priču, knjiga će Vas ,,uvući” u tamnu stranu ljudske duše i prokletstva koje u manjoj ili većoj meri svako od nas nosi u sebi.

,,Čovek je čoveku vuk", davno je rekao Plaut. 

Od tada se ništa nije promenilo, jer se za sve vekove čovek malo menjao na bolje. Njegova bit, satkana od večnosti-duše i mesa-kvarljive robe, uvek i oduvek je više naginjala ka prolaznosti, kvarljivosti, pa je i sam onaj večniji deo njega, duša, bivala prizemnija, stremeći ka samouništenju.

S. K. Belov nas stranicama ove intrigantne i u određenoj meri i kontroverzne knjige primorava da hodamo mračnim stazama samouništenja ljudskih jedinki, jer se iz zla i uništavanja drugih, rađaju gorki plodovi sopstvene propasti.

Knjiga čitaoca ne može ostaviti ravnodušnim, jer će usled mnoštva eksplicitnih scena nasilja i seksa na svakog ostaviti drugačiji utisak. 

Izdaja, preljuba, osveta, želja za moći i domina-cijom, oslikane kroz sudbine glavnih junaka, provešće Vas kroz istoriju, vlašku magiju tajna društva, komu i ,,onostrano”, ali i rezone šizofrenog uma. 

Pa ipak, čovek dok ne padne u potpunosti i ne dodirne dno, ne može se ni vratiti nazad, ne može odskočiti i ponovo se izdignuti iznad zla i mraka. Tako će i čitalac kroz knjigu tonuti sve dublje u mrak i zlo sve do njenog kraja i trenutka konačnog pročišćenja.

Iako ćete čitajući stranice ovog nesvakidašnjeg dela imati utisak da Vas knjiga uvlači u svoje zlo, čineći od Vas lošije osobe, istina je drugačija, jer Vas knjiga sve vreme uči da čineći zlo drugima u stvari činite zlo prvenstveno sebi, gubeći time i sebe i one do kojih Vam je stalo, te samim tim i poslednja rečenica kojom Vas knjiga ispraća, obasjana optimizmom i nadom glasi: ,,Ako sam spasio samo jedan život, onda sam spasio ceo svet.’’

Ana Kuzmanović, recenzent

 

,,Ukleta knjiga’’ predstavlja ambiciozno, kontroverzno i višeslojno delo, koje će Vas na samom početku povesti stranputicom zla, da bi Vas na samom kraju ponovo uzdiglo, vrativši Vas na pravi put.

Neobičan sklop horora i trilera sa interesantnim i neočekivanim obrtima radnji, kojima nas pisac konstantno, čak i kada mislimo da smo došli do samog kraja, iznenada iznenadi i zbuni nekim novim saznanjem, čini ovu knjigu, začinjenu eksplicitnim scenama seksa i nasilja, izuzetnom poslasticom za sve one koji u kasne noćne sate, uz plamen sveće ili logorske vatre, vole da se uplaše.

Aleksandar Tešić, pisac 

Sjajna, neobična i veoma provokativna knjiga, čudne, zlom obavijene tematike.  Šta je ispod zla? Ko je okidač, planer i izvršitelj dela i zlodela?  U šta sve može da se preobuče ljudska sudbina? Kako to u strahu, zlu i zločinu balansira i preživljava čovekova suština? Da li to duša traži da kroz krv, osvetu, razvrat i nemoral  umiri svoje neizdrže ili to traži čovek? Žive li među nama ljudi koji neobičnim putevima stižu do svog zadovoljenja, ili su oni samo plod piščeve mašte...

Dragana Kiš, spisaeljica